Listen

JAZZ

Zašto jazz?

 

Zašto jazz?

 

Ja sam od malih nogu bukvalno pevala sve ne razmišljajući tada o žanrovima. Jednostavno sve što je za mene bilo melodično ja sam počela da imitiram i pevam. Bilo je tu i narodnjaka i pop pesama, rok muzike, šlagera i soul muzike. Kasnije me je u jednoj fazi uhvatio bluz 😉 koji je bio preteča ka džezu.
Počela sam aktivno da slušam Ellu Fitzgerald i ostale poznate interpretatorke džeza, ali Ella me je očarala. Tako sam krenula da je imitiram i da učim od nje, taj njen sket me je fascinirao!
To je bio momenat kada sam odlučila da odem iz Novog Sada za Beč da studiram džez.
Ne samo zbog prelepih i proširenih harmonija koje se koriste u džezu, već i zbog te slobode u pevanju, činilo mi se da džez pevači mogu da rade sa glasom šta hoće, recimo jedna Ella, mogli su da se izraze kako god su hteli i toliko puno tonova koje su koristili…od tada nisam više mogla da pustim od te muzike i to je bila ljubav na prvo slušanje, što bi se u tom slučaju moglo reći.

Šta je jazz za mene?

Džez je više nego samo dabadubadidldidu..
To je sloboda kretanja kroz harmonije kako se želi u momentu, recimo kada se improvizuje, to je nalaženje svog sopstvenog zvuka, kako je Miles Davis rekao, „to find your own sound is everything!“
Ja recimo ne pevam jednu te istu pesmu stalno isto, ne, nego povezana sa trenutnom emocijom interpretiram tu pesmu na uvek malo drugačiji način. Evo samo da uzmemo promenu ritma, iz svinga u fank ritam i automatski tu istu pesmu pevam drugačije. Tu je naravno bitna fleksibilnost glasa da bi mogla tako promeniti način pevanja.
Stajati tako na času pevanja i biti ostavljen u slobodi izražavanja na sopstveni način, ne imitirajući nikoga, to nije tako lako, nije uopšte lako. Zbog toga je ta vrsta muzike na neki način i samoterapija, jer kroz nju kreće samospoznaja. Koliko sam ja slobodna da se izrazim na taj i taj način. Kako sve može da zvuči moj glas, šta je moj sopstveni zvuk i koliko faseta imam. Improvizacija pomaže mnogo u tom traganju za samima sobom, šta smo mi, šta je uticaj drugih. Doći do te tačke je dug ali isplativ put.
Džez nema granica i daje toliko puno mogućnosti izražavanja tako da moramo prvo pronaći sebe da bi bili slobodni u interpretaciji. Džez je soul, fank i bluz, džez je rok i klasika, džez je improvizacija, znači kompozicija u momentu.
Vrhunac slobode kretanja unutar struktura i harmonija pesme i slobode izražavanja svoga autentičnog ja, to je za mene džez.